Salep, ispravnije Kaćun je višegodišnja biljka sa velikim loptastim krtolama i nadzemnim stablom do 50 cm visine. Listovi su lancetasti sa ustaknutim nervima. Cvast je obično sastavljena iz velikog broja svetlo roze ili beličastih do purpurnih li ljubičastih cvetova. Raste na pašnjacima, livadama u šikarama i u svetlim listopadnim šumama.
Reč salep je arapskog porekla i u bukvalnom prevodu znači „lisičiji testisi“ jer krtola biljke podseća na polne organe lisice, tačnije lisca. Zbog toga mu neki, osim lekovitog, pripisuju i afrodizijačko svojstvo.
Salep je višegodišnja biljka iz porodice orhideja i izuzetno je lekovita.
Rasprostranjena je po Rusiji i ima vrlo efikasno protivupalno dejstvo. Pomaže u lečenju čireva i gastroenteritisa, a koristi se i u slučaju bronhitisa.
U narodu je ova biljka poznata pod imenom vrani luk, kukovec, kaćunak, kaćun i salep. Dosta je rasprostranjen i na našim planinama npr. na Zlatiboru i Tari.
U lekovite svrhe koriste se isključivo krtole koje poseduje u paru. Obilato se koriste u tradicionalnoj medicini islamskih naroda, a u našem području najviše u Makedoniji i južnim delovima Srbije. Sadrže 50 odsto lako rastvorljive sluzi u vodi, belančevine, celulozu, skrob, masne materije, minerale, šećer.
Salep se koristi kao lek protiv katara i dijareje kod dece. Od krtola se priprema i napitak, tako što se korenje nekoliko biljaka kuva oko 30 minuta u pola litra mleka ili vode, a zatim se napitak zasladi medom i začini đumbirom, cimetom ili sličnim začinima. Ovako spremljen je hranljiva i ukusna poslastica koja krepi i jača organizam, deluje kao afrodizijak. Ovak napitak su u Evropu doneli Turci, a idealan je za hladne zimske dane. Krtole se vade u vreme cvetanja biljke ili nekoliko nedelja posle. Biraju se mlađi, svetliji i čvršći izdanci, koji su inače vrlo tvrdi, hrapavi ili glatki, tamno žute boje, sluzavog i bljutavog ukusa. Nakon vađenja mlada krtola se prvo očisti, opere, a zatim oljušti. Zatim se potopi u ključalu vodu i drži tri do pet minuta kako bi se aktivirali enzimi koji smanjuju gorčinu i neprijatan miris. Zatim se niže na kanap i suši na toplom vazduhu ili u toplom zatvorenom prostoru.
Obzirom na to da spada u sluzne biljne lekovite sirovine, u apotekama ih koriste za spravljanje „salepove sluzi“, koja može da se napravi i kod kuće. Ta sluz oblaže sluzokožu digestivnog trakta i stvara film koji sprečava i ublažava upale. Ova sluz smiruje suv i nadražajan kašalj, delotvorna je za upaljene desni, sluzokožu usta i ždrela, a kao obloga leči čireve i otoke.
Zbog nekontrolisanog branja salepa u mnogim zemljama je zaštićena vrsta.
Sluz kaćuna se pravi tako što se 2 grama iseckanih osušenih krtola potopi u 2 ml čistog alkohola, sipa u staklenu flašu i dobro promeša. Zatim se sipa 20 ml ključale vode i ponovo dobro promućka dotle dok se smrvljene krtole u potpunosti ne rastope. Zatim se u flašu sipa još 176 ml ključale vode, da bi se dobilo 200 g sluzi.
Ovaj preparat bi trebalo brzo upotrebiti jer je podložan kvarenju. Vrlo je delotvorno sredstvo kod dijareje, kada se uzima 3 do 5 puta dnevno po jedna kašičica. Kod upala ili nadraženosti želuca se uzima kašičica tri puta dnevno.
Tekst služi u informativne svrhe i ne može zameniti dijagnozu stručne medicinske osobe.