Opšte karakteristike i izgled lipe
Lipa (lat. Tilia) je impozantno listopadno drvo koje se već vekovima smatra simbolom mira, blagostanja i zdravlja. Može narasti i do 30 metara u visinu, sa širokom, gustinom krošnjom koja pruža duboku hladovinu. Listovi lipe su karakterističnog srcastog oblika sa nazubljenim ivicama, dugi oko 6–12 cm, i prepoznatljivi već izdaleka. Njeni cvetovi su mali, žućkasti, skupljeni u cvasti po 5–10, a ono što ih čini posebnim jeste izuzetno prijatan, sladunjav miris koji privlači pčele i druge oprašivače. Lipa je ujedno i izvrsna medonosna biljka – lipov med se od davnina smatra jednim od najcenjenijih i najlekovitijih.
Prirodno stanište lipe obuhvata šume Evrope, zapadne Azije i Severne Amerike. Najčešće se sadi u parkovima, drvoredima i dvorištima, jer osim što je dekorativna, daje i prijatnu hladovinu. Postoji više vrsta lipe, a u našim krajevima najpoznatije su sitnolisna lipa (Tilia cordata) i krupnolisna lipa (Tilia platyphyllos).
Lipa kroz istoriju i tradiciju
Lipa nije samo drvo – ona je i kulturni simbol. U slovenskoj mitologiji, lipa je bila posvećena boginji ljubavi i plodnosti, a pod njenom krošnjom okupljalo se selo, donosile su se važne odluke i slavili praznici. U mnogim selima na Balkanu i danas se mogu videti stare lipe ispred crkava, škola ili na trgovima, kao svedoci dugog zajedničkog života čoveka i ovog čudesnog drveta.
U narodnoj medicini lipa zauzima posebno mesto – gotovo da nema kuće koja u svojoj apoteci prirodnih lekova nije imala osušene cvetove lipe za čaj.
Lekovitost lipe
Najpoznatiji deo biljke u medicinske svrhe jesu cvetovi, iako se koriste i listovi, kora i drvo. Lipa je bogata etarskim uljima, flavonoidima, glikozidima, taninima, saponinima, vitaminom C i raznim mineralima. Upravo ova kombinacija čini je izuzetno lekovitom. Umirujuće dejstvo Lipa je poznata kao prirodni sedativ. Čaj od cveta lipe umiruje nervnu napetost, ublažava stres, razdražljivost i nervozu. Posebno je koristan kod nesanice, jer blago uspavljuje i olakšava san. U narodnoj medicini se često koristi kod dece koja su uznemirena ili pate od noćnih mora. Snižavanje temperature i protiv prehlade Jedno od najpoznatijih dejstava lipe jeste sposobnost da izazove znojenje i tako pomaže u snižavanju povišene telesne temperature. Kod prehlade, gripa i respiratornih infekcija, lipov čaj je prvi prirodni lek kome se pribegava. On pospešuje znojenje, podstiče izbacivanje toksina iz organizma i olakšava oporavak. Uz to, ublažava kašalj, smiruje grlo i podstiče iskašljavanje. Za srce i krvne sudove Flavonoidi iz lipe deluju povoljno na krvne sudove, poboljšavaju cirkulaciju i smanjuju rizik od ateroskleroze. Čaj od lipe preporučuje se osobama sa povišenim krvnim pritiskom jer može blago da ga snižava, a ujedno jača srce i smanjuje nervozu kod srčanih bolesnika. Detoksikacija organizma Zbog svog diuretičkog i diaforetskog dejstva, lipa se smatra odličnim sredstvom za detoksikaciju. Podstiče mokrenje, izbacivanje suvišne tečnosti, smanjuje otoke i olakšava rad bubrega i jetre. Često se preporučuje kao pomoć kod reumatskih tegoba i gihta, jer pomaže eliminaciju mokraćne kiseline iz organizma. Za probavni sistem Cvetovi i kora lipe mogu umiriti stomačne grčeve, nadutost i dispepsiju. Blagotvorno deluje na varenje i smanjuje simptome gastritisa uzrokovanog stresom. Čaj od lipe se nekada preporučivao i kod kolika kod dece. Protiv glavobolje i migrene Zbog sedativnog i opuštajućeg efekta, lipa može ublažiti tenzione glavobolje i migrene. Posebno je delotvorna kada se bol javlja kao posledica nervne napetosti ili prehlade. Spoljašnja primena Osim u vidu čaja, lipa se može koristiti i spolja. Kupke od cveta lipe koriste se za umirenje kože, protiv osipa, ekcema i upalnih promena. Oblozi od čaja stavljaju se na umorne oči ili upaljenu kožu. Takođe, u narodnoj medicini postojali su običaji da se deca kupaju u lipovom čaju kako bi bila zdravija i mirnija.
Načini upotrebe lipe
Čaj od cveta lipe
Najčešći oblik upotrebe. Priprema se tako što se jedna kašika suvih cvetova prelije šoljom ključale vode, poklopi i ostavi da stoji 10–15 minuta, zatim se procedi. Može se piti zaslađen medom, posebno lipovim, što dodatno pojačava lekovitost. Čaj se pije kod prehlade, gripe, nesanice, nervoze i znojenja.
Tinktura od lipe
Pravi se potapanjem cvetova lipe u rakiju ili 70% alkohol. Koristi se po nekoliko kapi razblaženih u vodi, kao prirodni lek za umirenje nervnog sistema, snižavanje pritiska i poboljšanje cirkulacije.
Med i sirup
Lipov med je sam po sebi lek – ublažava kašalj, jača imunitet i oporavlja organizam. Postoji i tradicionalni sirup od cveta lipe koji se pravi kuvanjem svežih cvetova sa šećerom i limunom, odličan za decu.
Kupke i oblozi
Čaj od lipe može se dodavati u vodu za kupanje kako bi se opustili mišići i smanjila nervna napetost. Oblozi se koriste kod kožnih iritacija ili otečenih kapaka.
Moguće mere opreza
Iako je lipa bezbedna i nežna biljka, treba je koristiti umereno. Dugotrajna i prekomerna upotreba može preopteretiti srce. Osobe sa ozbiljnim srčanim tegobama ili one koje uzimaju lekove za razređivanje krvi treba da se posavetuju sa lekarom pre redovnog konzumiranja lipinog čaja ili tinkture. Kod dece je lipa uglavnom bezbedna, ali uvek u manjoj dozi.
Zaključak
Lipa je jedno od onih lekovitih stabala koje čoveka prate vekovima – od mitologije i narodnih običaja, do savremene fitoterapije. Njeni cvetovi nisu samo simbol proleća i omamljujućeg mirisa u julu, već i pravi prirodni lek. Umiruje, štiti srce, snižava temperaturu, pomaže kod prehlade i jača organizam.
Bilo da pijemo čaj, uživamo u lipovom medu ili jednostavno sedimo u njenoj hladovini, lipa nam daruje mir i zdravlje. Ona je zaista – kraljica među drvećem.