(Sambucus ebulus)
Narodna imena ove biljke su i: abdika, avdika, avta, aptovnjak, aftika, bozovina, zovina, kokošije grožđe, kurjački rep, optovina, smrdljiva zova, smrdljiva bazga, steničnik itd.
Burjan je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 2m. Listovi su naspramni, sastavljeni od 7 do 11 duguljastih i šiljatih listova. Cvetovi su beli ponekad ružičasti, mirisa po malo neugodnog, smrdljivog, na gorke bademe, skupljeni u cvast sličnog štitu na vrhu stabljike.
Plod je okrugla, sočna, crna bobica. Cveta u junu i julu. Raste svuda kao korov neprijatnog ukusa i mirisa.
Koristi se koren, list i plod u korenu ima cijanogenetskih heterozida i gorkih materija.
U celoj biljci ima malo etarskog ulja, gorkih materija, raznih šećera. U plodu ima jabučne, valerijanske i vinske kiseIine, tanina, antocijana koji daje modru boju soka i pektina.
Koren se u narodnoj medicini upotrebljava spolja i iznutra protiv reumatizma: kilogram iseckanog korena kuva se 2 sata u 10I vode i u toplom dekoktu drži ruka iIi noga; istavremeno se pije 2-3 čaše dnevno. Svi delovi biljke deluju purgativno, diuretično i izazivaju znojenje.
Bobice se koriste tako što se izgnječe i ostave 2-5 dana, pri čemu se odigra vrenje, sok se izbistri, posle čega se iscedi i profiltruje. Ovaj sok se zasladi i izaziva znojenje i čišćenje. U ratu se od zreIih plodova burjana kuvao pekmez i pekla rakija karakterističnog neprijatog mirisa, od koje boli glava.