Ljoskavac ili domaća peruanska jagoda

latinski Physalis alkekengi, ima još nazive kao što su pogančeva trava, pljuskavac, lampion, divlja paprika…

Višegodišnja zeljasta biljka. Spada u porodicu Pomoćnica.
Plod je crveno-narandžast. Ljoskavac cveta u proleće ili posle maja. Raste u hladu i u razređenim šumama, pored međa, loza. Rasprostranjena je u celoj zemlji. Nije zahtevna što se tiče zemljišta i uslova gajenja, tolerantna je takođe na niske temperature. Zato se ljoskavac brzo raširio na svim kontinetima. U oblastima sa umerenom klimom se gaji kao jednogodišnja biljka, pošto ugine na dugotrajnoj temepraturi ispod -3 stepena.

Hemijski sastav ljoskavca

Plodovi sadrže gorku supstancu fizalin. Poseduje još karatinoide fizalene, vitamin C, kvercetin, tanine kofesinske, ferulinske, sinapinske kiseline. Biljka sadrži i petkin, šećere, masno ulje, sluzi.

Ljoskavac ima izuzetno zasićenu crveno-narandžastu boju, koja ima veliku dekorativnu vrednost.

Gajenje ljoskavca

Možete da posejete smenke ljoskavca na zemljište koje nije toliko bogato hranljivim materijama, ali obavezno zalivajte obilno dok biljka raste. Kada počne da cveta možete smanjuti zalivanje zato što za vreme razvijanja ploda je dobro da se zemlja održava suvom. Osim semenkama ljoskavac se može razmnožavati deljenjem.

Način upotrebe ljoskavca

U lekovite svrhe se koriste plodovi koji se sakupljaju krajem leta i u jesen nakon što plodovi sasvim sazru a spoljni omotač- crveni lampion dobije mrežastu strukturu i bude nalik paučini.
Mogu se koristiti sveži ili suvi. Dobro osušeni plodovi se izmrve. Sušenjem ostaje otprilike 20 procenata suve mase. Dobro osušen plod se pakuje u papirne kese ili staklene tegle i čuva na tamnom i suvom mestu.

Lekovitost ljoskavca

Ljoskavac je odličan diuretik. Ima protivupalno dejstvo. Deluje protiv bolova, stimuliše mokrenje. Ljoskavac pomaže izbacivanju kamena iz bubrega, poboljšava funkciju jetre, kod žutice i hornične upale jetre. Narodna medicina preporučuje ljoskavac kod teškog mokrenja, gnoja u urinu, hemoroida. Koren ljoskavca se pokazao kao sredstvo protiv grčeva materice i preporučuje se kod jačeg menstrualnog krvaljenja.
Spolja se koristi kao obloga sa odvarkom od listova biljke kod reume, bolesti zglobova. Melem se priprema sa pepelom od sagorenih plodova ljoskavca i maslacem, smesa se koristi kod lišajeva. Napitak od plodova se koristi za grgljanje kod bolova u grlu, za ispiranje rana. Kod povreda usne duplje se grglja sa travaricom od plodova u rakiji.

Čaj od ljoskavca

Čaj od plodova ljoskavca snižava temperaturu, deluje diuretično, pomaže izbacivanju kamena u bubregu, utiče blagotvorno na jetru kod kamena u žuči i žutice, a takođe deluje i na srce. Otklanja bolove kod reume u zglobovima i zubobolje. Napitak od plodova ljoskavca suzbija antraks, tetanus, bakterije u crevima i zlatni stafilokok. Preporučuje se kod prehlada sa groznicom, anginom, velikog kašlja, hroničnog bronhitisa.
Čaj se priprema na sledeċi način: 20-30 suvih plodova se preliva sa pola litra vrele vode i kuva u 5 minuta. Pije se po 1 čaša pre jela 4 puta dnevno.
Preporučuje se svakodnevno konzumiranje 10-15 svežih plodova ili se pije 20 ml soka, isceđenog od svežeg ploda.

Ljoskavac u ishrani

Plod ljoskavca je slatko-kiselog ukusa. Plodovi ljoskavca se mogu jesti sveži ili u obliku džemova i kompota. Mogu se glazirati karamelom ili čokoladom. Prelivi, umaci, sosevi sa ljoskavcem su odličan dodatak crvenom mesu.

Važna napomena!

Ljoskavac je iz porodice Pomoćnica, a te biljke sadrže veliku toksičnost, zato ne treba da se preteruje sa upotrebom!
Takodje plodovi moraju biti potpuno zreli i treba ih dobro oprati zbog dodira sa crvenim omotačem plida a posle branja ili dodirivanja crvenog omotača-lampiona dobro oprati ruke jer je otrovan!

Video o ljoskavcu