Nazivi u narodu su još lučac, lučica, lučina, češnjevka, češnjača. Lukovac (Latinski – Alliaria petiolata) je biljka o kojoj postoje najstariji dokazi da je upotrebljavana kao začinska biljka.
Zato što nema nutritivnih vrednosti sasvim je sigurno da se koristila za popravljanje ukusa hrane. Praistorijski Evropljani su je koristili kao začin a dokaz za to su njeni masni tragovi jela od mesa i ribe nađeni na ostatcima grnčarije koje su pronašli naučnici na teritoriji današnje Danske i Nemačke. Procenjena starost je 5800-6150 godina.
Lukovac ili lučac je jednogodišnja ili dvogodišnja ređe višegodišnja biljka. Ima vretenast koren koji kada se protrlja ima jak miris belog luka. Stablo je uspravno i visoko od 25 do 100 cm. Prekriveno je listovima sve do cveta. Prizemni listovi imaju dugačku lisnu dršku i bubrežastog su oblika pri osnovi srčasto urezani. Listovi stabla prema cvetu su sve više izduženi, trouglasti ili srčasti i imaju kratku dršku. Cvetovi su bele boje i u grozdastim cvatima. Cvet ima 4 latice. Plod je mahunastog oblika, duži je od drške, sa mnogo semena koje je u svakoj pregradi složeno u red. Lucač cveta od aprila do juna.
Spada u kupušnjače. Lučac ima veliku moć samorasejavanja a seme je vrlo otporno i može pre klijanja da bude u stanju hibernacije 2-3 godine.
Lukovac raste na senovitim mestima, u svetlim listopadnim šumama, šikarama, po poljima, pored puteva. Vrlo je invazivan i može predstavljati korovsku biljku koja snažno potiskuje ostale biljke.
Prirodni areal je Evropa, Kavkaz, Azija sve do Himalaja. U Srbiji je veoma rasprostranjen ali je kao i svuda gotovo zaboravljen u ishrani.
Lukovac se ne može zameniti sa drugim biljkama zbog svog mirisa. U ishrani se može koristiti kompletan nadzemni deo mlade biljke, vrhovi (kao kod koprive), list. Dodaje se salatama, kuvanim jelima, prelivima, umacima. Vrlo je ukusno dodati ga siru ili krompiru. Jestiv je i mladi plod (mahuna), a zrelo seme se moze koristiti za spremanje senfa. Iako ima miris belog luka ne daje neprijatan zadah.
Lukovac je i povoljan za ljudsko zdravlje. Može se sušiti za čaj (herba-nadzemni deo), za jačanje apetita. List je bogat C vitaminom više od pomorandže i A vitaminom više od spanaća. Poseduje i karoten, masna ulja.
Lučac je diuretik, antiseptik, antiasmatik. Poboljšava probavu, deluje protiv bronhitisa, astme. Takođe ima i antikancerogeno dejstvo, čisti organizam. Ali sve ovo u normalnim količinama, kao i ostalo lekovito bilje, zar ne?
Lučac se može koristiti i za dobijanje žute boje. Medjutim, lučac je štetan po stoku. Može izazvati kvarenje mleka, sira, mesa. Veće količine izazivaju neurološke probleme kod životinja pa i uginuće.
Više o ovoj biljci možete pogledati i na našem YOUTUBE kanalu: