Dekorativna i lekovita ali samo pod stručnim nadzorom.
Rod jednogodišnjih ili višegodišnjih zeljastih biljaka koje pripadaju porodici Boranginaceae. Postoji oko 60 vrsta biljaka koje pripadaju rodu.
Neke vrste se koriste u kineskoj medicini kao tradicionalno antibakterijsko sredstvo i imunostimulans.
Modra biserka je višegodišnja zeljasta biljka sa vrlo razvijenim korenom. Stabljike su uspravne i snažno razgranate i dostižu do 1 m visine. Listovi lekovitog ptičjeg prosa su kopljasti, sa istaknutim bočnim žilicama odozdo, sedeći, šiljasti, sa pričvršćenim čekinjama. Cvetovi su mali.
Čašica cveta je duboka i petodelna. Venčić je dugačak 4-7 mm, nešto duži od čašice, mali, beličast ili žućkasto-beo, ređe plavkast. Plodovi su plavkasto-beli, prilično glatki, sjajni orasi. Lekovito ptičje proso cveta od aprila do avgusta.
Raste na vlažnim travnatim i senovitim mestima, i do 1000 m nadmorske visine.
Seme L. arvense sadrži do 21% masnog ulja, koje se koristi u industriji lakova i boja. Koreni sadrže P-sitosterol, supstancu crvene boje litospermin.
Listovi vrapčjeg semena i stabljike sadrže alkaloid cinoglosin, miristinsku i laurinsku kiselinu. Sadrže do 100 mg vitamina C i druge sastojke.
Koriste se nadzemni delovi i koren poljskog, lekovitog i ljubičastog ptičjeg prosa. Nadzemni delovi se beru od maja do avgusta, koren od septembra do oktobra. Ceo nadzemni deo biljke bere se pre početka i tokom cvetanja.
Prilikom berbe ne treba mešati pojedinačne vrste. Koren biljke se vadi u jesen, očisti od nadzemnih delova. Od 5 kg svežih stabljika dobije se približno 1 kg suvog, a za 1 kg suvog potrebno je 4 kg svežeg korena.
Ptičje proso ima dezinfekciono i diuretičko dejstvo. Koristi se za nevoljno mokrenje kod dece, protiv dijareje, bolova u stomaku i crevima, gihta. Biljka ima kontraceptivni efekat, koristi se i za modrice.
Ptičje proso sadrži dvostruko više askorbinske kiseline od limuna ili šipka. To je jedna od najstarijih namirnica i koristila se pre pšenice i raži.
Poljsko ptičje proso smiruje bolove od artritisa. Pacijenti sa artritisom i reumatizmom pate od kiselosti tkiva. Ono menja reakciju tetiva, odmah smanjuje bol kod artritisa i osteohondroze. U tibetanskim receptima ova biljka je hrana koja se preporučuje za dugovečnost.
U narodnoj medicini ptičje proso se koristi i za razbijanje kamena u bubregu, koji se pretvara u pesak i lako urinom izbacuje. Povećava tonus glatkih mišića i korisno je za kontrolu krvarenja iz materice tokom porođaja.
U našoj narodnoj medicini napitak od ljubičastog ptičjeg prosa koristi se kod bubrežnih oboljenja, kao laksativ i protiv zatvora ali nikako ga nemojte koristiti bez saveta lekara. U narodnoj veterini govedima zaraženim ehinokokozom daje se cela biljka koja je prokuvana u obliku napitka,
Napitak samo od semena koristi se u narodnoj medicini za čišćenje peska i kamenja iz bubrega i bešike, nevoljnog mokrenja kod starije dece i odraslih, lošeg varenja i krvave stolice.
Za odrasle osobe priprema se vrši : pola kašičice semena se izgnječi ili samelje i kuva sa 400 ml vode 30 minuta. Pije se tri puta dnevno.
Prilikom mokrenja piti svako veče onoliko semenki koliko je dete uzrasta u trajanju najmanje 2 meseca ili dok mokrenje ne prestane. Za ovaj period dovoljno je jedno pakovanje od 10 g – oko 500 semenki.
Celo lekovito ptičje proso zajedno sa semenom koristi se u našoj narodnoj medicini u vidu napitka protiv peska i kamena u bubrezima, bešici i protiv mokrenja kod dece: 2-3 stabljike se kuvaju u litri vode dok ne ostane polovina tečnosti. Procediti i piti kao čaj po 1 čašu 3-4 puta dnevno ali takodje pod nadzorom lekara.Tokom upotrebe ne treba jesti kiselu, začinjenu i slanu hranu.
Iako ima lekovita svojstva, ono može postati štetno. Kod ljudi srednjih i starijih godina, kod onih koji pate od angine i srčanog udara, biljka može izazvati trombozu, pogoršanje angine pektoris, srčani ili moždani udar.
Kod mladih žena sa kamenom u žuči, izaziva pad pritiska, elastični zatvor, i konvulzivnu kontrakciju glatkih mišića jednjaka. Zbog toga ptičje proso treba koristiti samo pod nadzorom lekara.