Trud se javlja uglavnom na bukvi ali i na topoli, grabu. Ekolosko je sredstvo za dimljenje košnica. Deo gljive se koristi i za paljemje vatre kremenom.

Trud (Fomes fomentarius) je gljiva koja parazitski raste na izumrlim ili delimično živim stablima bukve a ima je i na grabu i topoli. Narodni nazivi su još bukov trud, kresiva guba.
Koristi se za dimljenje košnica prilikom pregleda istih i pri tom umiruje pčele a neškodljiva je i za pčelare. Trud je bezbedan za ove potrebe jer je hemijskiki apsolutno bezopasan pa predstavlja pravo ekološko rešenje. Prednost truda je što lagano nadimljuje košnice. Po branju se isecka po veličini dimilice a potom prosuši i tako se može čuvati beskonačno. Medjutim postoje i podaci da je ipak bolje konzervirati trud, tako što se prvo iseckan prokuva u cedji (sa pepelom drveta) a zatim prosuši i tako čuva i koristi. Ovo je dobar način jer se tako ubijaju crvi i bakterije koje utiču na raspadanje pečurke.

Plodonosno telo je konzolasto, beličasto sivikaste boje i veoma jako prianja za stablo pa ga nije lako odvojiti od njega. Širina je do 50 cm a debljina do 25 cm. Gornja površina je talasasta i debljine do 2 mm. Donja površina je sivkaste boje, mekana i potamni na dodir. Ispod kore je tamni deo koji se nekada posebno pripremao i koristio za paljenje vatre pomoću varnice udarom u kremen.

Naziv biljke potiče od latinske reči Fomentum koja znači paljenje vatre što govori i o nameni gljive za paljenje vatre.

Trud je prvi proučavao Karl fon Line, švedski prirodnjak koji se smstra ocem moderne ekologije.