Tako su govorili Egipćani i stari Grci znajući koliko je ova biljka zdrava. Ovu biljku u ishrani i u lekovitom smislu naročito cene slovenski narodi, što ima i logike jer biljka potiče iz Jugoistočne Evrope a domovina joj je i Zapadna Azija. Narodna imena su hren, ljuti koren, rin, kren.
REN PRIPADA PORODICI KUPUSA
On je višegodišnja zeljasta biljka. Listovi su veliki, kozasti i po obodu nazubljeni, izražene nervature, naročito centralnog nerva. Drške lista rena su dugačke. Listovi mogu narasti i 2 metra. Cvetovi su sitni i beli skupljeni u grozdaste cvasti. Koren rena je dugačak i prodire i do 3 metra u zemlju. Vretenast je, razgranat, ljutog ukusa.
RASPROSTRANJENOST I STANIŠTE RENA
Ren se javlja od zapadne Evrope do Istočne Azije u divljem stanju. Gaji se u Evropi, Severnoj Americi, Sibiru, Kini itd. Najbolji prinosi i kvalitet u gajenju se dobijaju na plodnom humusnom lakom zemljištu. Podnosi niske temperature, raste i na sunčanim i senovitim mestima. Rasmnožava se korenovim reznicama jer je seme sterilno.
HEMIJSKI SASTAV RENA
U ishrani i kulinarstvu koristi se koren a ređe list. Koren sadrži sumporna jedinjenja, vitamine A, C, jako eterično ulje, jabučnu kiselinu, belančevine, masti, ugljene hidrate, smolu, skrob, glukozu, glutamin, asparagin, singrin (ljuta materija iz rena), fenole, karotene, kumarine. Minerali u renu su kalijum, kalcijum, magnezijum, sumpor, hlor i fosfor pogotovo u listovima.
UPOTREBA RENA I LEKOVITOST
Upotrebljava se kao začinska i lekovita biljka. Koren se vadi u jesen i proleće, pere se i čisti od tankih žilica.
Ren popravlja opšte stanje organizma. Ima jako antibakterijsko delovanje. Povoljno deluje na organe za varenje poboljšavajući im rad, povećava apetit. Dobar je za bolesne desni. Ren reguliše nivo šećera. Koristi se kod kašlja i bronhitisa, za izbacivanje šlajma iz pluća. Odličan je antiseptik. Koristi se kod začepljenja krvnih sudova. Odličan je diuretik pa se zato koristi za izbacivanje kamena i peska iz bubrega i za izbacivanje mokraće.
LEKOVITI RECEPTI OD RENA
REN ZA SINUSE
Ren se koristi kao terapija za lečenje sinusa. Traje 5 dana. Veći koren rena dobro oprati, izrendati, staviti u pola litra vinskog sirćet. Zatvorite i držite flašu na toplom mestu 10 dana uz povremeno mućkanje. Nakon toga otvorite flašu i na svakih sat vremena udišite paru iz flaše po 5 minuta. Pre spavanja natopite tkaninu i držite je na potiljku u toku noći a poželjno je spavanje bez jastuka.
REN ZA ISPIRANJE KOD UPALE GRLA, GNOJNIH RANA, POSEKOTINA, ČIREVA
Jednu kašiku iseckanog korena preliti sa 400ml ključale vode i ostaviti 1 sat pa procediti. Uzimati 1 supenu kašiku 3-4 puta dnevno.
OBLOGE LISTA RENA ZA ZGLOBOVE
Potopiti listove u vrelu vodu, potom umotati u pamučno platno. Dok su listovi još topli staviti na zglobove. Nakon hlađenja ukloniti obloge.
REN PROTIV ASTME
Izrendati 4 supene kašike rena i pomešati sa 200 ml jabukovog sirćeta. Kuvati na tihoj vatri i kada se ren smekša procediti i dodati istu količinu meda. Smesu jos malo kuvati na tihoj vatri dok ne zgusne. Potom pomešati kuvanu smesu sa renom koji ste procedili. Uzimati po jednu kašiku ujutru i uveče. Čuvati u frižideru.
OGRANIČENJA KOD UPOTREBE RENA
Ren ne bi trebalo da uzimaju osobe sa čestom dijarejom i koje se noću znoje.
REN U KULINARSTVU
Zbog svog snažnog ukusa koristi se samo kao začin. U Srbiji se ne može zamisliti praseće pečenje bez rendanog rena pomešanog samo sa malo vode i solju. Odličan je i dodatak uz kuvanu teletinu i uopšte uz mesa a naročito ona masna jer podstiče varenje i ‘ubija silinu mesa’. Ko voli ren a nije mu se desilo da u zalogaju uzme veću količinu od normalne pa ga bukvalno zaboli teme (štobi se reklo mozak). Mogu se praviti sosevi, prelivi. Može se konzervirati, ali sve to smanjuje jačinu ukusa. Kako ko voli! Od lista rena se pravi salata ili uvijaju ukusne sarmice. Ren možete koristiti i za pripremu domaćeg senfa. List ili koren rena možete koristiti kao efikasno sredstvo za konzerviranje zimnice.