Šta reći o bosiljku a ne izostaviti. To je prosto nemoguće. Postoji li začinska i lekovita biljka koja se tako odomaćila u Srbiji i na Balkanu kao što je bosiljak. Primena u narodnoj medicini, kuhinji, verskim obredima, govore nam o njegovoj sveopštoj prisutnosti u svim sferama života. Gotovo da nema kuće koja leti nema bar jednu saksiju ove biljke.
Opis bosiljka
Narodna imena su mnogobrojna: bosilje, bosiok, misliđen, vesligen.
Bosiljak je jednogodišnja zeljasta biljka, izuzev nekih sorti kao sto je na primer afrički sveti bosiljak tulsi. To je grmolika biljka, razgranata, visoka do 60 cm. Listovi su na dugim peteljkama, uglavnom jajasti do okruglasti, po ivici celoviti ili delimično nazubljeni zavisno od sorte. Cvetovi su beli, roze, purpurni ili purpurno i roze-beli. Nalaze se na gornjem delu biljke i ima ih u velikom broju. Miris i ukus je jedinstven, prijatan i specifično aromatičan. Vreme cvetanja od juna do septembra.
Poreklo bosiljka
Prvobitno stanište je Indija ali delovi biljke su pronađeni u piramidama, procenjene starosti 3500. g.p.n.e. U Evropu je donet u 12. veku od strane monaha. Najpre u centralnim delovima a potom i u ostaku kontinenta gde se brzo odomaćio. U divlje rastućem stanju retko se nalazi severnije od Alpa.
Lekoviti delovi bosiljka
Sakuplja se biljka u cvatu (grančice sa listovima i cvet). Najbolje na jakom podnevnom suncu. Mogu se sakupjati i sami listovi. Sušenje biljke se vrši u hladu, u formi obešenih snopčića, na provetrenom mestu. Sami listovi se suše na drvenim rešetkama na čistoj hartiji. Kada se osuši bilje se sitno izreže i čuva u dobro zatvorenim kutijama u koje ne prodire svetlo i vazduh. Ako se ne postupi tako bosiljak gubi svoju začinsku i lekovitu vrednost.
Lekovite supstance u bosiljku su: eterično ulje, cineol, metilkavikol, tanin, jedan glikozid i jedan kiseli saponin. Čitav spektar supstanci još nije pobliže istražen.
Lekovito delovanje bosiljka
Listovi bosiljka su odlični protiv nadimanja, za jačanje želuca i bolji apetit. Može se uspešno koristiti kod katara želuca, upale creva, kod trovanja u području želuca i creva, grčeva želuca, kod povraćanja, kod naduvenosti i zatvora. Kod početnih stanja i pojave tuberkuloznih bolesti može imati veliki efekat. Bosiljak se može primenjivati i kod bolesti mokraćnih organa, kod upale bubrega, katara bešike, bolnog mokrenja, prekonernog lučenja sekreta iz materice.
Za čaj se koriste cvetovi, listovi i gornji nežni delovi stabljike. Čaj se priprema tako što se jedna čajna kasičica bosiljka prelije sa šoljom kipuće vode, poklopi i ostavi 20 minuta. Pije se nezaslađen 2-3 šolje dnevno. Može se zasladiti medom samo kao čaj za pluća ili kašalj.
Bosiljak u narodnoj medicini
Preporučuje se kod upale bubrega kao čajna mešavina u jednakom odnosu sa listom breze. Jedan kašičica za jednu šolju vode, 2-3 puta dnevno nezaslađen. Takođe se preporučuje kao čaj koji se koristi kao afrodizijak. Spolja se upotrebljava kao čajni oblog kod teško zarastajućih rana, kod gnojenja, nagnječenja tkiva. Listovi potopljeni u jakoj rakiji i stavljeni kao oblog na gnojne rane uz obnovu obloga svaka 2 sata izvlače gnoj a time nestane i trovanje krvi. Čaj od bosiljka je koristan i za grgljanje kod bolova u vratu i grudnom kosu.
Bosiljak u lečenju životinja
Ranije su se konji trljali rakijom od bosiljka kod grčevitih napada. Bosiljak predstavlja odličnu pašu za pčele. Čaj od bosiljka zaslađen medom (med treba biti iz drugog pčelinjaka) stavlja se pored košnice u plitkim posudama i pomaže pčelama da postanu otporne na pčelinju dizenteriju.