Lekoviti delovi krastavca i greške prilikom ishrane
Krastavac (Cucumis Sativus) je jedna od omiljenih vrsta povrća za letnje salate. Uz ukus i efekat rashlađivanja organizma njegova lekovitost je višestruka.
Lekoviti delovi krastavca su plod i seme. Kora ima praktičnu prinenu u domaćinstvu o čemu ćemo na kraju teksta. Za plod važi da je teško svarljiv ali to proizilazi iz činjenice da se uglavnom konzumira u nedozrelom, zelenom stanju. Najpravilnije bi bilo sakupljati plod kada počinje da žuti. Iz zelenog krastavca hranljive materije se polako resorbuju u želucu stvarajući pri tom gasove. Ako se nakon obilnog uživanja u zasoljenoj salati pije voda ili neka druga tečnost koja sadrži ugljenu kiselinu dolazi do opasnog rastvaranja i dolazi do grčeva u crevima, do zatvaranja tj. do paralize creva. Veoma je pogrešno istiskati sok iz krastavca jer se upravo u njemu nalaze lekovite supstance. Male sorte krastavca konzervirane u rastvoru soli (kiseli krastavčići) nisu zdrava hrana jer visoki sadržaj soli nepovoljno utiče na srce i bubrege.
Od vitamina krastavac sadrži vitamine A, C, B1, hranljive soli, materiju sličnu insulinu.
Lekovito delovanje krastavca
Deluje na izlučivanje vode pa je zbog toga bitan za zdravlje srca i bubrega. Pošto krastavac ima svojstvo da rastvara mokraćnu kiselinu on je veoma važan za bolesnike koji boluju od kamenca u bubregu ili bešici ukoliko je kamenac nastao od mokraćne kiseline. Sveže isceđeni sok krastavca deluje na izlučivanje otrovnih supstanci iz organizma i čisti krv od prekonerno nataloženih kiselih sastojaka. Nesoljeni sok od krastavca takodje ima povoljan uticaj na creva, pluća i kožu. Ispravno pripremljena salata je korisna kod lenjosti creva ili zatvora ukoliko smetnje nisu nastale zbog oboljenja sluznice creva. Krastavac kao salata ili sok je dobar i za šećeraše jer smanjuje šećer u krvi.
Krastavac u kozmetici
Gotovo da nema bolje prirodno sredstvo za negu kože od krastavca odnosno od njegovog soka. Trljanjem svežim sokom i puštanjem da se na tom mestu sok osuši leče se bolesti na koži glave, na licu i rukama. Na taj način koža se rešava malih čireva, mitesera, lišajeva i sunčanih pega. Leče se i upale kože, opekotine, dekubitis. Dobijanje soka se najbolje dobija tako što se celi neoljušteni krastavci puste kroz apart za pravljenje sokova i potom se smesa istisne kroz lanenu krpu. Pošto je sok bljutavog ukusa on se moze popraviti sokom od jabuke, šargarepe, celera. Ovaj sok se preporučuje i ženama u klimaksu.
Salata se pravilno priprema tako što se posle temeljnog čišćenja iseče na što tanje kolutove i doda se ulje i sok od limuna. Doda se vrlo malo vinskog ili voćnog sirćeta, nikako veštačka ili sirćetna esencija. Može se jesti i kao jabuka ali se treba dobro sažvakati. Krastavac i jogurt je takodje dobra kombinacija koja osvežava a takođe krastavac i paradajz koji takođe treba sitno iseckati. Ima osoba koje ne jedu paradajz ali ga obavezno stavljaju u krastavac salatu jer vole ukus soka paradajza sa krastavcem. Krastavci se smeju narezati ili iscediti samo neposredno pre obroka. Dakle samo u svežem stanju. Neispravno je i štetno po zdravlje spremati za sledeći dan i ostavljati u hladnjak.
Krastavac u narodnoj medicini
Seme krastavca sveže ili osušeno u hladu služi za pripremu čaja. Stavlja se 1 čajna kašika semena u 1 šolju vode. Koristi se u lečenju bešike i bubrega. Francuska narodna medicina preporučuje 1/8 litra soka dnevno protiv tuberkuloze, a francuskinje ga piju za održavanje vitke linije. U Nemačkoj i Italiji maramica umočena u sok se stavlja preko očiju za njihovo jačanje. Sok od krastavca pomešan sa brašnom kao kaša nanese se na kožu i ostavi par sati, što je poznato još u Staroj Grčkoj kao recept za osvežavanje kože. U Bugarskoj se sok krastavca smatra kao najbolje sredstvo za jačanje krvi.
Kora krastavca je delotvorna protiv mrava. Oljuštite krastavac i postavite na mesta odakle mravi izlaze i vrlo brzo će nestati.
