Poznat je i pod imenima pasdren, svib, subovina, je vrsta žbunastog drveta.
Rasprostranjen je od južne Skandinavije do Balkansko poluostrva.
Pasji dren raste 2 do 6 m u visinu. Uspravnih grana sa tamnim grančicama. Pupoljci su goli i nemaju zaštitne ljuspe. Listovi široko eliptiĉni do jajasti. Cvasti pasjeg drena su štitaste, cvetovi su beličasti i nalaze se u vršnim delovima cvasti. Cveta u mesecu aprilu. Plod je crna okrugla koštunica koja sazreva u avgustu i Razmnožavanje se vrši semenom i stolonima.
Raste na obodu šuma,ali u osunčanim ravnicama. U Srbiji je široko rasprostranjena vrsta.

Lekovitost Pasjeg Drena

Plod ( Corni sanguineae fructus ) se bere zreo, po potrebi suši na suncu ili u sušnicama, da sačuva boju.
Hemijski sastav svežeg ploda je sledeći. Sadrži kompleks antocijana, u semenkama ima dosta masnog ulja, u ostalim delovima- pupoljci, cvet, list, ima flavonskih glikozida, tanina, salicilna kiselina itd.
Lekovito delovanje je slično kao i kod drena ( Cornus mas ). Iako plod nije jestiv, u nekim zemljama pokušavaju da iz ovog ploda izoluju masna ulja i upotrebe ih u ishrani. Iako ne postoji dovoljno podataka o mogućnostima upotrebe plodova pasjeg drena, moguće su prerađevine, slično kao kod pravog drena.
Zaključak: Zbog nedovoljno validnih informacija ne preporučujemo upotrebu kako u ishrani tako i u lekovite svrhe.