Keleraba je dvogodišnja biljka. Kuglasto jestivo zadebljanje je svetlo zelene ili ljubičaste boje. Na vrhu zadebljale stabljike rozete je lišće.
Ime je dobila od nemačkih reči Kohl, što znači kupus i Koristi, što znači repa, i dobro opisuju njen ukus nakon kuvanja. Keleraba je hranjivo, ukusno povrće koje je otpornije na sušu od ostalih kupusnjača.
Temperautra za gajenje kelerabe
Optimalna temperatura za rast i formiranje pravilne zadebljale stabljike iznosi 14 – 20 stepeni danju i 8 – 12 stepeni noću.
Voda potrebna za gajenje kelerabe
U trenutku presađivanja zaliva se umereno, a zatim jednom nedeljno sve do stvaranja zadebljanja stabljike zalivati obilno
Zemljište za gajenje krlerabe
Za gajenje kelerabe pogodna su lakša do srednje bogata zemljušta. Ako je zemljište kiselo treba dodati nešto kreča.
Prihrana kelerabe
Kelerabi prija azotno djubrivo koje treba staviti u duplo većoj srazmeri od kalijumovog. Treba dodavati i fosfor otprilike za trećinu manje od kalijumovog.
Kada i kako se seje keleraba
Najbolje je proizvedti rasad ako se proizvodi za ranu prolećnu proizvodnju. Rasad kelerabe se proizvodi u zatvorenom prostoru uz temperature više od 15 stepeni. Proizvodi se u kontrjnerima ili sandučićima.
Za jesenju proizvodnju seme se seje u lejr na otvorenom ili u kontejnere na zatvorenom prostoru.
Rasad se sadi na razmak od 25 do 30 cm jedan od drugog i red od reda. Ukoliko malčirate zemljište rasad bolje napreduje i keleraba brže stiže za berbu.
DJubrenje se može sprovesti kada stabljika počne da deblja.
Branje kelerabe
Berba rane kelerabe gajene na otvorenom može započeti u maju. Gajenje kasnije kelerabe omogućava berbu do kraja oktobra.
Keleraba se bere oštrim nožem i reže neposredno ispod zadebljale stabljike i odrežu se svi stariji i oštećeni listovi. Prinosi rane kelerabe mogu biti 20 do 30 tona po hektaru a prinosi kasnije jesenje mogu biti čak i 50 tona po hektaru.