(Poncirus trifoliata) latinski naziv
Sibirski limun je iz familije Citrusa. Naziv Sibirski limun nije dobio po svom poreklu, već po činjenici da je veoma otporan na niske temperature, do čak -31 C. Zato je gajenje moguće i u Srbiji. Naziva se i trolisna narandža, kineska ili japanska narandža i slično.
Sibisrki limun je kiselog i pomalo gorkog ukusa, plodovi su okrugli i u početku zeleni, a sazrevanjem postaju žuti.
U odnosu na „običan“ limun, sadrži sedam puta više vitamina C zbog čega prestavlja odličan prirodan lek za podizanje imuniteta i preporučuje sedodavanje u čaj u slučaju prehlade ili gripa.
U narodnoj medicini se koristi kao lek za alergije, a delotvoran je i kod skidanja kilograma, za zdravlje želuca, a ima antialergijska i antivirusna svojstva.
Sibirski limun pomaže i kod sledećih boljki:
Naučnici su otkrili da ekstrakti sibirskog limuna usporavaju rast tumora, pa mu se pripisuju i antikancerogena svojstva.
Zbog blagotvornog sastava pomaže u uklanjanju valunga kod žena u menopauzi;
Sibirski limun sprečava pojavu tromba u krvi;
Lekovit je i kod kožnih oboljenja.
Sibirski limun ima antibakterijska i antialergijska svojstva i pomaže kod alergijskih gušenja.
Odlično je sredstvo za mršavljenje.
Reguliše varenje, pa se sok od ove biljke koristi i kod problema sa opstipacijom i nadimanjem.
Plodovi izgledaju kao mali limunovi, ali ipak postoje razlike. Prečnik ploda je od 3 do 4 cm i okruglog su oblika. Kod njegovih plodova veliku većinu zauzimaju njegove semenke. Veoma su kiselog ukusa, tačnije gorkog. Jestivi jesu, ali ne bas u svežem stanju. Plodovi se mogu koristiti kao začin raznim jelima, u sušenom ili mlevenom stanju. Od njih se može napraviti i vrlo lep čaj. Isto tako od plodova sibirskog limuna može se napraviti veoma dobar džem, marmelada, sirup.
Gajenje nije zahtevno ali traži dosta strpljenja.
Limunovo seme mora se osloboditi mesnatog omotača. Oprati i osušiti 4-5 dana. Seme potom staviti u žensku čarapu (da ga ne bi tražili po zemlji). Uzeti plastičnu gajbicu za voće-povrće staviti napolju na zemlju ispod nekog žbuna-drveta i staviti mešavinu peska i zemlje u debljini od 1 cm. Stavite čarapu sa semenom u gajbicu i lepo ga rasporediti. Potom ga prekriti mešavinom zemlje i peska u debljini od 1 cm. Ovo se radi u novembru i decembru da bi seme limuna raspuklo od mraza i lakše proklijalo, a napolju će imati i dovoljno vlage. Sredinom proleća izvadite seme koje presadjujete u saksije na dubini od 5-10 mm uz redovno zalivanje. Seme je dotle raspuklo i u saksiji će proklijati a može se desti da je već proklijalo u gajbici. Mlade biljke presadjujete na otvoreno kada biljka ima 10-20 cm. Mlade biljke umereno zalivati. Sibirskom limunu najviše odgovara polusunčani položaj.
Sibirski limun se ne mora kalemiti iako se negde navodi da mora. To vam govorimo iz iskustva. Kalemljenjem imate nešto bolju rodnost ali gubite autentičnu divlju biljku. Naš nekalemljeni sasvim dobro rodi. Ukoliko mu pružimo određenu negu, on može biti i veoma lepa ukrasna i sobna biljka. Ali ako imate vrt ipak je atrakcija da bude na otvorenom i izbeći ćete unošenje-iznošenje. Pri tom, veliko često trnje može vas ozbiljno izbosti
Zalivanje leti treba biti redovno u umerenim količinama, hraniti ga đubrivom za
Citruse ili jednostavno običnim stajnjakom ili kompostom. Takođe, sibirski limun voli da se tušira. Zimi mu mogu otpasti listovi, ali to je normalna pojava.
Radja i cveta od 4. godine a od 7. do 8. godine rod je obilan. Ali ako mu pružite dovoljno pažnje uz zalivanje, djubrenje, okopavanje i pružite mu prostora bez drugog višeg drveća oko njega, to može biti i ranije. Cvet se pojavljuje od februara ako je zima topla ali uglavnom od polovine marta. Sibirski limun je otporan na hladnoću ali kasni mrazevi mogu mu dosta uništiti cvet pa bi bilo dobro posaditi ga u zavetrini. Takodje zbog mnoštva velikih bodlji pre sadnje isplanirajte i položaj gde vas neće bockati pri prolasku.
Iako deluje, zbog same pomisli na limun,nemoguće da ga odgajite na itvorenom, Sibirski limun je lako odgajiti a u vašem vrtu biće prava atrakcija.