Lanilist je višegodišnja zeljasta biljka. Narodni nazivi su divlji lan, bogorodičin lan, lanika, konopljanka, lančac itd. Visine do 40-50 cm. Stabljika je pri dnu često razgranata. Listovi su duguljasti, sedeći, nasuprotni i vrlo uski. Na kraju stabljike razvijaju se žuti cvetovi poput zevka u obliku grozda. Dno cveta je žuti – crvene do narandžaste boje. Cveta od juna do oktobra. Pošto je u velikoj meri zatvoren potrebni su jaki insekti za oprašivanje.
Sveža biljka miriše neugodno dok je u suvom stanju bez mirisa. Lanilist je rasprostranjen po celoj srednjoj Evropi. Javlja se po pašnjacima, uz ivice puteva, na nasipima.
Lekovitost LANILISTA
Sakuplja se nadzemni deo biljke u cvetu. Tvrđe donje delove biljke treba odstraniti. Najlekovitija supstanca u biljci je glikozid linarin. Ima i drugih glikozida koji još uvek nisu najbolje ispitani. Biljka sadrži i organske kiseline: mravlju, jabučnu, taninsku, limunsku a sadrži i gumiu.
Od biljke se priprema LANILISTOVA MAST (Unuentum Linariae) za smanjemje bolova hemoroida koji svrbe, jačanje zidova vena, za zaceljivanje rana, za čireve. Aktivne supstance lanilista deluju antibakterijski, protiv upalno i hlade.
Čaj od sušenih listova i cvetova se koristi kao sredstvo za pospešivanje izlučivanja mokraće. Koristi se kod žutice, otvara zacepljenu jetru, pospešuje stolicu, izlučuje otrove iz tela. Zbog jakog diuretičkog svojstva koristi se za spuštanje visoke temperature. Sveži sok biljke čisti rane i oštećenja kože.
Sok odstranjuje i mrlje i nečistoće sa kože lica pa je u starim nemackim knjigama nazvan biljkom ‘za lepe zene’.
Obloži se koriste za lecenje upale očiju. Čaj skuvan u mleku koristi se kao insekticid. Od cvetova se dobija žuta boja za farbanje prirodnih tkanina.