Čaj koji postoji više od 900 godina mogao bi biti upravo ono što je lekar naručio kao lek za depresiju, otkrila je nova studija. Već poznat po svojim zdravstvenim prednostima, istraživači su sada pokazali efekte matcha čaja nalik antidepresivima.
Matcha čaj je fini prah napravljen od listova biljke Camellia sinensis, iste biljke koja se koristi za proizvodnju belog, zelenog, crnog i „oolong“ čaja. Poslednjih godina, zdravstvene prednosti matcha čaja su naglašene zbog visoke koncentracije antioksidanata i antiinflamatornih supstanci. Takođe se smatra da Matcha čaj smanjuje anksioznost i podiže raspoloženje.
Depresija je najčešći psihijatrijski poremećaj širom sveta i može značajno da naruši svakodnevno funkcionisanje. U SAD, jedna od pet odraslih osoba će se boriti sa depresivnim poremećajem u nekom trenutku svog života. Iako se početak razlikuje među ljudima, smatra se da je mehanizam koji leži u osnovi depresije uzrokovan smanjenom dopaminergičkom funkcijom u mozgu.
Dopamin je neurotransmiter „dobro se osećati“ i hormon odgovoran za osećaj zadovoljstva, zadovoljstva i motivacije. Postmortem pregledi su pokazali da su ekspresija i funkcija dopaminskog D1 receptora značajno smanjeni kod pacijenata sa velikim depresivnim poremećajem.
Konvencionalni antidepresivi kao što su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina (SNRI) i triciklični antidepresivi mogu uspešno lečiti depresiju povećanjem nivoa dopamina, serotonina i norepinefrina u mozgu. Ipak, oni imaju mnogo neželjenih efekata i ljudi mogu razviti otpornost na njih.
Unesite skromni matcha čaj kao sigurnu, prirodnu alternativu. Iako postoji mnogo anegdotskih dokaza da ispijanje matcha čaja poboljšava raspoloženje, nije bilo naučnih studija koje bi istraživale njegova antidepresivna svojstva. Istraživači sa Univerziteta Kumamoto u Japanu su ranije otkrili da Matcha čaj poboljšava nivo anksioznosti kod zdravih miševa aktiviranjem dopaminskih D1 receptora. Sada su hteli da pažljivije pogledaju efekat čaja na moždana kola.
Istraživači su podvrgli genetski modifikovane miševe tolerantne na stres (BALB/c) i miševe osetljive na stres (C57BL/6J) socijalnoj izolaciji. Otkrili su da davanje oba skupa miševa matcha čaja samo smanjuje depresiju kod miševa podložnih stresu.
„Matcha čaj je smanjio vreme nepokretnosti samo kod miševa podložnih stresu koji su doživeli veći stres od društvene izolacije i pokazali visoko ponašanje nalik depresiji, u poređenju sa miševima tolerantnim na stres“, rekao je dr Juki Kurauči, vodeći autor studije.
Vreme nepokretnosti je mera očaja u ponašanju kod miševa, a povećano vreme nepokretnosti je pokazatelj depresije.
Želeći da razumeju više, istraživači su izvršili imunohistohemijsku analizu mozga miševa, način kombinovanja anatomskih, imunoloških i biohemijskih tehnika za snimanje diskretnih komponenti tkiva. Otkrili su da je kod miševa podložnih stresu matcha čaj aktivirao prefrontalni korteks mozga (PFC) i nucleus accumbens (NAc).
PFC je oblast mozga koja je najosetljivija na stres, dok NAc igra ključnu ulogu u obradi nagrađivanja stimulusa. Važno je da su oba ključna za kontrolu nivoa dopamina u mozgu. Aktivacija PFC i NAc izaziva porast nivoa dopamina, poboljšavajući raspoloženje. Ovaj efekat nije primećen kod miševa koji su tolerantni na stres. Štaviše, kada je miševima podložnim stresu dat blokator receptora dopamina D1, efekti matcha čaja su negirani.
„Ovi rezultati sugerišu da matcha čaj u prahu ispoljava efekat sličan antidepresivu tako što aktivira dopaminergički sistem mozga, a na to utiče mentalno stanje pojedinca“, rekao je Kurauči.
Nalazi istraživača imaju implikacije za buduća istraživanja i razvoj novih antidepresivnih lekova. U međuvremenu, preporučuju podizanje šoljice matcha čaja.
„Uključivanje matche u programe promocije zdravlja ima potencijal da poboljša njenu široku korisnost“, rekao je Kurauchi.
Studija je objavljena u časopisu Nutrients.
Izvor: Univerzitet Kumamoto