Na radost svih ljubitelja dočekali smo lepo vreme i bujanje biljaka u prirodi. I mi koji beremo bilje ali i oni koji vole opuštenu šetnju kroz prirodu. Ta „zavisnost’ se ne da opisati rečima. Iščekivanje da sve ozeleni i da kada lutate beskrajem brda i livada kada na svakom koraku vidite korisne biljčice je jedinstveni osećaj.
Zato smo rešili da manje iskusnim herbalistima ili onima koji su na početku damo par saveta.
Svaka prehrambena biljka je i lekovita, dok svaka lekovita biljka nije i prehrambena, pa zato moramo znati njihova lekovita svojstva, kako ih treba i kako ne treba koristiti. Ovo je naročito važno za biljke jakog fiziološkog dejstva jer mogu izazvati trovanja pa čak i smrt. O tome postoji brojna domaća i inostrana literatura pa zato svako ko želi da se upozna sa upotrebom biljaka u prehrambene ili lekovite svrhe – knjigu u šake!
Na teritoriji Srbije rastu mnoge lekovite biljke koje se koriste u narodnoj medicini ali i za spravljanje lekova u zvaničnoj medicini. Da spomenemo samo neke – kleka, gavez, kamilica, brekinja, vranilova trava, rosopas, petrovac…
U našem narodu se od davnina zna za lekovita svojstva mnogih biljaka. Jedan od dokaza je i Hilandarski medicinski kodeks iz 15 veka a takođe tome svedoče i usmena predanja narodnih travara.
PRIRODNO STANIŠTE BILJAKA
Svaka biljka traži svoje zemljište i društvo biljaka u kome najbolje raste i gde je najzdravija. Tako na primer kantarion raste na suvim osunčanim livadama i brežuljcima, gavez raste u blizini reka i bara a tu se može naći i potočarka, majčina dušica i vranilova trava vole kamenjare i suva zemljišta bez puno vode sa izrazitom osunčanošću, divlja ciklama traži senovite šumske položaje sa rastresitim tlom, lincura raste na visookim planinama itd. Gde god beremo lekovite biljke moramo voditi računa o nezagađenosti terena i o izgledu (zdravlju biljke).
KOJI DELOVI BILJKE SE KORISTE ZA LEK I ISHRANU
Delovi biljaka koji se koriste su koren, stablo, grančice, list, pupoljci, cvet, plod, ljuska ploda, seme, ali retko koja biljka se kompletnoa koristi za lek ili ishranu. Tačnije, ne postoji takva biljka ili nama makar nije poznato.
Navešćemo nekoliko primera, a za ostatak – edukovanje čitavog života.
Postoje biljke kod kojih se koristi veći deo, na primer kod trnjine se koristi koren, list, cvet i plod, kod drena kora grančica, plod, cvet, seme. Maslačak je poznat po lekovitosti korena, stabljike, lista, pupoljka i cveta.
Kod zeljastih biljaka se u najvećem broju slučajeva koristi samo nadzemni deo biljke u cvetu-herba (stablo, cvet, i list), na primer kantarion, nana, majčina dušica.
Ali pojedine zeljaste biljke imaju i lekovit koren na primer oman, gavez, spomenuti maslačak, burjan ili seme – sikavica, komorač.
Delovi žbunastih biljaka koji se koriste poput na primer ruzmarina i žalfije su list i cvet.
Kod drveća izbor je malo veći – koren, grančice, plod, ljuska, seme, cvet. Kod gloga se koristi cvet, list i plod. Lekoviti i jestivi delovi divlje kruške su koren, kora i plod, kajsija ima lekovitu ali i otrovnu košticu tj. njeno jezgro, od leške se koristi list, jezgro ploda i njegova ljuska.
NAJLEKOVITIJI DELOVI BILJAKA I ČEMU SLUŽE
Koren.
Po lekovitosti korena svakako bi smo istakli gavez – prelomi, uganuća, isčašenja, modrice, otoci.
Stablo-stabljika. Retko se koristi pojedinačno već u sklopu herbe – nadzemnog dela zeljastih biljaka. Međutim stabljika maslačka je efikasna u otklanjanju kamenca u žuči.
Grančice – kora mladih grana.
Svakako najefikasnija kora grana, spram problema za koji je namenjen je kora drveta brekinja. Koristi se mlada kora sa srži kao najefikasniji prirodni lek protiv dijabetesa.
List.
Kod zeljastih biljaka list uglavnom ide uz cvet i stabljika, dakle herba. Međutim kao zaseban lek izdvojićemo list bokvice kao efikasan lek za kašalj i bronhije. Kod žbunova kao egikasan lek izdvajamo lovor za istu namenu kao i bokvica. Kod drveća na primer list dunje je poznato narodno sredstvo protiv dijareje-proliva.
Pupoljak.
Pupoljci se najređe koriste u lekovite svrhe međutim u kulinarstvu je dobro poznat ukiseljeni pupoljak kapra, maslačka. Manje je poznata grana bio medicine ali ništa manje uspešna – geno terapija koja se upravo zasniva ne lečenju pupoljcima biljaka.
Cvet.
Cvet se takođe uglavnom koristi uz listove i to vrsne listove oko cveta mada i bez njih ima isto dejstvo. Najbolji primer je cvet nevena koji se smatra najefikasnijim za lečenje mnogih kožnih problema ili cvet gloga koji je najbolji prirodni lek za jacanje srčanog mišića.
Plod.
Kada se spomene plod, svi mi u glavi imamo plodove voća i povrća ali mnogim biljkama je plod mahuna ili kod nekih zeljastih biljaka ono sto mi zovemo samo semenkom a ustvari je u isto vreme i plod i semenka. Plodovi su svakako najrašireniji u ljudskoj ishrani ali u isto vreme predstavljaju i lek. Iluzorno je nabrajati plodove ali verovatno najlekovitiji plod obzirom na zdravstvenu namenu za koju se koristi je plod gloga kao najbolji regulator visokog krvnog pritiska.
Seme.
Seme se upotrebljava u različite svrhe i ima najrazličitiju upotrebu od svih delova biljaka. Dodatak ishrani, grickalica, čajevi, ulja, biljne kapi. Seme kima za čaj protiv grčeva u stomaku kod beba, seme sikavice za probleme sa jetrom, seme bundeve za probleme sa prostatom.
Ljuska.
Ljuska plodova ima najmanju primenu. To ne znači da je i manje lekovita. Ljuska oraha je dobra protiv pritiska, holesterola, nesanice. Ljuska ploda leške se koristi za čaj od kog se prave obloge za rane od proširenih vena.
Krtole, lukovice, rizomi.
One ustvari predstavljaju koren pojedinih biljaka. Krompir, čičoka, iris, divlja ciklama, crni i beli luk su u najširoj upotrebi u prevenciji, lečenju i ishrani.
KAKO I KADA SE BERE LEKOVITO BILJE
Osnova svega je poznavanje biljaka. Da li je jestiva ili ne, lekovita svojstva biljke u kojim dozama se koristi i na koji način.
Bilje se bere po lepom i sunčanom vremenu kada nema kiše i rose jer ubrano po vlažnom vremenu vrlo lako može da se ubuđa, istruli. Ne treba brati biljke u urbanim područjima, pored puteva, pruga, blizu otpadnih voda, blizu hemijski tretiranog zemljišta, u blizini fabrika.
Bilje se suši u hladu, na promajnom mestu, u tankim slojevima ili u sušarama. Izuzetak je korenje koje se suši na Suncu. Pakuje se u papirnate kese ili staklene tegle i čuva na tamnom, hladnom i suvom mestu.
VREME BRANJA BILJAKA
Pupoljci se beru u rano proleće (bor, breza, topola).
Cvet se bere čim biljka procveta.
List i celi nadzemni deo biljke se bere kada se na biljkama pojavi prvi cvet.
Plod i seme beru se kada su potpuno zreli osim par izuzetaka. Šipak se bere čim porumeni jer sasvim zreli plodovi se ne mogu sušiti osim za pravljenje marmelade. Za orahovaču ili orahovo ulje koristi se mladi zeleni plod. Dunja, kivano se takođe mogu brati zeleni ili poluzreli i ostaviti na polici da sazrevaju.
Kora drveća se skida u proleće ili i kasnije. Ako su grane mlade jer u njima ima najviše sokova.
Koren je najbolje vaditi u jesen kada je sakupio najviše lekovitih materija.