Da bi ostali zdravi potrebno je da imate snažan imuni sistem. Da bi imali sanažan imuni sistem potrebno je da se hranite zdravo. Hrana je najbolji lek na svetu. Pod uslovom da jedete dovoljne količine hranljivih materija. Naučne studije su utvrdile vezu između nedostataka hranljivih materija i bolesti.
Šta čini zdravu ishranu?
Voće i povrće
Konzumiranje povrća je vrlo bitno. Jedite u toku dana makar 4-5 vrsta povrća. Napravite salatu od nekoliko vrsta povrća, što je šarenija to je veća mogućnost unosa različitih hranljivih sastojaka koji su potrebni telu.
Isto se odnosi i na voće. Šarena voćna salata će takođe povećati unos različitih hranljivih materija.
Voće i povrće povećaće unos vlakana, vitamina i minerala. Pomaže u mršavljenju, snižava holesterol i krvni pritisak, smanjuje opasnost od raka, dijabetesa.
Kuvanje voća i povrća uništava važne sastojke, kao i zamrzavanje, konzerviranje. Najbolje je jesti presno-sirovo.
Žitarice u ishrani
Žitarice su bitne u ishrani. Izbegavajte beli hleb, beli pirinač i ostale preterano obrađene žitarice. Potražite namirnice od čitavog zrna. Većina minerala i vitamina nalazi se u spoljšnjim slojevima zrna žitarica a obrada ih uklanja.
Ugljeni hidrati
Jedite vise slozenih ugljenih hidrata. Oni se nalaze u neobrađenom povrću, u proizvodima od punog zrna žitarica-heljda, kukuruz, ovas, smeđi pirinač,raz, ječam i proso, u suvom pasulju i grašku. Prosti ugljeni hidrati se nalaze u belom i smeđem šećeru, u smrznutom i konzervirsnom povrću i voću, osvežavajućim napitcima, sladoledu, pudingu, slatkišima… Prosto ugljeni hidrati ne doprinose ništa vašem organizmu osim kalorijama a mogu da poremete način na koji telo metaboliše šećer izazivajući dijabetes. Koristite prirodne zaslađivače, javorov ili sirup od jabuke, voćne prirodne sokove, med.
Biljna vlakna u ishrani
Biljna vlakna su neophodna za zdravu ishranu. Dnevni unos bi trebao biti makar 25 grama. Vlakna celuloze nalaze se uglavnom u zidu bilnjih ćelija, koje naš organizam ne može da svari. Postoje 2 tipa vlakana. Nerastvorljiva kao naprimer kod pšeničnih mekinja i rastvorljiva kojih ima u ovsenim mekinjama, jabukama, višnjama, korena maslačka… Kombinacija oba tipa se preporučuje u prevenciji raka dojke i crevnih bolesti.
Ishrana mesom
Govedina i svinjetina se povezuje sa povećanom opasnošću od srčanog udara, kancera, visokog krvnog pritiska, bolesti prostate itd. Preporučuje se najviše 1 porcija crvenog mesa nedeljno (govedina Ili svinjetina).
Piletina i ćuretina su bezbedniji od crvenog mesa. Najviše se preporučuje okeanska riba. Ona štiti od raka, multiple skleroze, srčanih bolesti, artritisa itd. Najviše se preporučuje skuša, losos, haringa, tuna, sardela.
Soja
Sojini proteini sadrze kalcijum i biljne estrogene za koje je dokazano da sprečavaju osteoporozu, valunge kod žena u menopauzi, smanjuju rizik od raka dojke, prostate, debelog creva. Međutim mora se voditi računa da soja bude organska tj. ne genetski modifikovana, pošto je ona na vrhu liste biljaka koje se genetski modifikuju.
Ispijanje vode
Dnevni unos vode bi trebao biti najmanje 8 caša. Nedostatak vode u telu izaziva zatvor, suvu kožu, probleme sa bubrezima, pojavu bora… Ukoliko ste u mogućnosti pijte filtriranu vodu.