Svojim raznovrsnim cvetovima, lišćem, strukturom kore, visinom, promenljivošću boja pružaju vrtovima idiličnu sliku koja se menja zavisno od godišnjeg doba. Vitkog rasta, zdepastog, puzećeg ili padajućeg, nalaze mesto u većim i u manjim vrtovima, pa čak i na balkonima. Sade se pojedinačno ili u grupama, u centralnim ili rubnim delovima vrta. Drvenaste biljke, lepe same po sebi prikrivaju i ograde, zidove.
Listopadne biljke
Svakom ljubitelju drvenastih biljaka listopadne biljke ce pružiti veliki izbor različitih vrsta. Različita veličina biljaka, lista, boja listova kao i oblik upotpuniće kolorit vaših vrtova. Ako pri tom dodamo i razne boje i veličine cvetova uživanje je još veće. Žuti cvet laburnuma ili plavičasto-roze cvet visterije uneće ljupkost vašem vrtu. Jarko crveni nazubljeni listovi japanskog javora unose živost i onda kada ostalo lišće gubi svoju boju. Veliki listovi paulovnije ili katalpe ili sitni listovi musmule. Sve je ovo samo mali primer vaše idealne kombinacije.
Zimzelene biljke
Iako su manje atraktivne od listopadnih biljaka njihova lepota i korist je višestruka. Svojim stalno zelenim iglicama daju svežinu vrtovima i u zimskom periodu. Nemaju cvetove ali razni oblici šišarki upotpunjuju estetski doživljaj. Purpurna boja šišarke sibirskog kedra je svakako jedna od najlepših. Njihov zdravstveni značaj je veliki, pročišćavaju vazduh a iglice, smola i mlade zelene šišarke se koriste za čajeve, ulja, tinkture, kreme. Zimzeleni žbunovi poput na primer japanske kurike svojim koloritom listova predstavljaju atrakciju tokom čitave godine.
Upotreba drvenastih biljaka
Drveće stvara leti ugodne sveže oaze za sedenje u svojoj svetloj senci. U tradiciji srpskog naroda dobro je poznato sedenje i proslavljanje događaja ‘ispod ora’. Drveće stvara i pogodnu mikroklimu u vrtu. Pojedine trave, paprati uspevaju samo u hladu drvenastih biljaka. Žbunje nas čuva od radoznalih pogleda, koriste se kao vetrozaštitni pojas.
Zimzelene biljke pružaju mogućnost oblikovanja krošnje na primer razne tuje što vrtovima daje bogatstvo raznolikog izgleda. Udeo zimzelenih biljaka zbog svoje bujnosti ne bi trebao biti više od trećine ukupnih biljaka da se ne bi stvorila previše mračna atmosfera.
Kupovina i izbor
Pri izboru morate obratiti pažnju na lični ukus, izgled biljke, cveta, lista, jesenje tonove koje biljka daje. Svaka biljka ima specifične zahteve koji se tiču tla, vlage, osunčanosti, vetra.
Prilikom kupovine naročito većih drvenastih biljaka presudan je kvalitet a to se naročito odnosi na korenov sistem koji mora biti dobro razvijen. Ako su sadnice kontejnirane i imaju list, list mora imati svoju prirodnu boju. Ako je golih žila ili kontejnirana, sadnicu provetrite savijanjem vrha. Ako je vrh krt i lomi se biljka je počela da se suši. Takođe, uvek birajte sadnicu sa pravim stablom.
Sadnja
Pri sadnji osim ličnih želja obratite pažnju i na buduću veličinu biljke. Pri tom se misli na ostale baštenske biljke i njihove potrebe ali i na razmak od komšijske ograde, ulica i staza, zgrada i parkinga.
Sadnja biljaka sa golim korenjem je najbolja u jesen, sa busenom u jesen i rano proleće a kontejnerske sadnice čitave godine. Rupa treba biti duplo šira od korena ili busena a dublja za jedan i po put sadnice se dobro zaliju. Korenov sistem prekratiti za 30-50 posto. Zemlja oko sadnice se dobro ugazi da bi se koren što pre uhvatio za tlo. Neophodan je kolac da bi se biljka blago privezala i sprečio lom i obezbedila stabilnost dok to biljka sama ne učini primanjem korena u tlo.
Nega drvenastih biljaka
Kada se prime, većini drvenastih biljaka nije potrebna posebna nega. Pri većim sušama leti potrebno je cesće navodnjavanje. U proleće i leto potrebna je prihrana. To možete uraditi kupovinom spezijalnih preparata ili stajskim đubrivom ili napraviti sami na primer ĐUBRIVO OD GAVEZA ILI OD KOPRIVE.
Što se tiče orezivanja mnoge biljke to i ne zahtevaju ali nekima je to potrebno. Mnogi ukrasni žbunovi posle par godina izgube moć cvetanja a to se podstiče orezivanjem. Orezivanje se vrši u rano proleće ili nakon cvetanja. Drveće se orezuje u rano proleće ili u kasnu jesen.